О песми:
"Да могу да се сретнем са малом Марином Таузовић, шта бих јој рекла?"-то је питање које сам самој себи поставила толико да више не бројим и о томе сам баш доста размишљала..
Одговор је једноставан: загрлила бих је из све снаге, најјаче што могу, за све оно што је чека , љубила бих њене сањалачке очи безброј пута и пружила јој сву љубав света, јер знам да ће остати без највеће од свих љубави и да ће јој бити преко потребна.
И шапнула бих јој: "Буди храбра, чувај маму."
Знам да би ме разумела и знам да никоме не би рекла да смо се среле, а знам да и она мисли на мене, тамо у неком паралелном универзуму, као и ја сада о њој.
Том малом детету у себи дугујемо много, обећали смо му много и нема изговора да не испунимо обећано!
Макице моја не брини, остварићу све твоје снове!!
Охрабрење
Сачувај у срцу оно мило дете
које има велике снове,
које од ничег нема страха,
које ти верује више него било коме.
Охрабри га нежно,
помилуј му косе плаве,
јер сваком детету љубави треба,
оне чисте, оне праве.
И шта год радио мисли на њега,
да на његово сутра мрак не би пао,
не стварај беспотребно чемера и леда,
не буди себичан, не буди зао.
Једини си зид који га штити
од тамних сенки које га вребају,
толико му дугујеш, толико те треба,
нека те лажне слике не поколебају.
Тихо му реци да не брине,
да не бежи од своје судбине,
да Богу бескрајно верује,
док му за живот прави планове!
