О песми:
накупи се у срцу много тога и то много дође главе пре или касније.
Прашташ, волиш, верујеш, надаш се али схватиш на тежи начин да је све било узалуд јер није било за праву особу. Тако то обично бива, али не треба жалити.
Та друга особа је углавном на губитку, а онај који зна да воли може неког следећег волети боље, силније и више него овог пре њега и баш тај неко следећи обично буде и онај који зацели ране и пружи цео свет на длану.
И хвала Богу што је тако.
Крај
Престала сам кроз снове да те тражим,
кроз мокре улице уморног града,
на туђим лицима не тражим твог лица црте
и пуштам забораву све што је било некада.
Престала сам да те чекам до зоре,
да сваки дан буде посвећен теби,
свесна сам да ми је све горе и горе,
никада те нећу опростити себи.
И бледи твоја слика, бледе успомене,
бледе сећања на тебе и мене,
настављам живот тамо где сам стала,
тамо где си почео, где сам ти веровала.
