О песми:
песма је настала из љубави према мојој православној вери, према Богу, према Исусу Христу. Моја вера је моја снага, не знам како бих могла да живим без ње и хвала бесконачно Господу што је увек био уз мене и што је пронашао пут до мог срца и свио гнездо у њему заувек.
Нисам одрасла у породици и генерално окружењу које је било окренуто Богу и религији, главни разлог је комунизам којим су погрешно задојене генерације и генерације. Никада нас нико није учио и навикао да идемо у цркву, да се молимо, да постимо, да верујемо у Бога, на веронауку нисмо ишли већ на грађанско васпитање.Што значи да је православље са сваког аспекта било некако несвесно и нехотице одстрањено из нашег одрастања. Али много ми је драго што сам Бога увек имала у себи и што је на крају Он победио све наведене „препреке“ до мене и то је можда једна од мојих највећих животних победа.
Желим свакоме да погледа дубоко у своје срце и пронађе Бога као што сам ја. Он од нас никада није одступио и нити ће јер нас воли бескрајно.
Бог је љубав а љубав је живот и без ње нема живота.
ТЕБИ
Многи ми кажу да се опустим, али ја Тебе видим у свему,
у мирисном цвету и летњој киши, када се смејем и када сузе крену.
И то је једино што ме теши у ова зла и опасна времена,
да ћемо се једног дана срести тамо где бола и суза нема.
Знам да све видиш, чујеш и знаш, и то много пре свакога од нас,
да Те понекад не разумемо и у путеве Твоје сумњамо,
али знај да се боримо свом снагом и душа и срца,
да будемо достојни да станемо пред Тебе кад оно престане да куца.
Оно што знам је да си увек био са мном,
да ме никада пустио ниси,
и када сам заслужила понор,
дао си ми крила и од кише заклон.
Сваке се ноћи помолим за оне које волим,
за оне који нису више са нама,
за оне за које се највише бојим,
и тражим опрост свакога дана.
А Твоја је и светлост и тама, свака травка и гора у планини,
свака птица што лети у јату, сваки човек што на Земљи живи.
И то је једино што ме теши у ова зла и опасна времена,
да никада од нас руке нећеш дићи, јер ће Твоја реч бити последња.
