О песми:
посветила сам је свим мајкама овог света, свим женама које се још увек нису оствариле као мајке, свим женама које већ имају децу а храбро их прижељкују још, свим женама које су се бориле да буду мајке и нису могле то да постану, а опет се победнички смеју овом животу (посебно оне заслужују сваки орден и поштовање овог света).
У једном тренутку у животу, сви смо нешто и некога чекали а чини ми се да је ово чекање једно од оних најслађих и желела бих да се све моје читатељке пронађу у одређеном судбинском тренутку у мојој песми..а што је најлепше од свега, једва чекам да прођем кроз оно о чему сам писала и да своју песму искусим на прави начин.
Бебина песма
Ти не слутиш колико те чекам,
колико те само душом мијем,
колико се само за тебе молим,
а од осталих то морам да кријем.
Јер схватићеш мила колико зла има у људима,
да их чини срећним бол коју наносе другима.
И питају ствари које нису њихова брига,
као на пример: ,,Зашто те нема,
зашто нам још ниси стигла?”
А мени то срце кида, јер знам да од мене не зависи,
да ти треба још времена,
да биће како Бог промисли.
Уздам се у ово кротко тело,
да буде снажно, од света да те штити,
док мирно спаваш мајки испод срца,
да ти нежно шапнем да све ће добро бити.
Зато те ћутке сваког дана ишчекујем,
док твом тати косу милујем.
И сањам велике снове, плаво небо рајских птица,
твоје очи уз свитање зоре,
да будемо једно, да будемо породица.
