Опис песме:
често преиспитујемо своје изборе, од маскаре коју купимо у дрогерији, до исхитрене грубе речи коју некоме упутимо. "Да ли сам требала? Шта ми је ово требало?Како да исправим?", су само једна од питања која прохујају у нама. Али највише се преиспитујемо баш онда када нам је све кристално јасно, зато што нам се не допада реалност коју живимо, па хоћемо да се заварамо још само мало и дамо времена том "погрешном избору" да нас додатно закопа. И онда се све доводи у питање, а глава је велика попут Еmpire State Building-a од силног размишљања.
Али ни један избор није погрешан ни случајан (зато сам га и ставила под наводнике) и доведе нас тачно тамо где треба да стигнемо и до спознаје о себи које нисмо ни били свесни а која је кључ боље верзије нас самих и оних који су прави за нас.
Љубавна
На мене никада не мислиш
и тешка срца то себи признајем,
а све најлепше чувам за тебе
и сваку сузу када те споменем.
Боли ме свака твоја рана,
пече ме свака твоја бол,
теши ме свака твоја нада
и само због тебе чека ме дно.
А то је само љубав,
теби ништа - мени све,
а то је само љубав,
и можда прође касније - ил’ пре.
А да ли само љубав толико траје и гребе у грудима?
Или је неко друго осећање, доступно само срећним људима?
