Опис песме:
сагледано из више углова..из више перспектива и најразличитијх мисли и ситуација које могу да доживе неизлечиво болесне особе, у овом примеру, моја мајка.
Никада нећу успети да сазнам шта јој је пролазило кроз главу, кроз срце и душу али могу само да претпоставим..
Препоносна сам што је била храбра, што се борила до последњег часа, што је издржала све хемотерапије, убоде иглама, тестирања, зрачења, мамографије, што је увек била насмејана за све нас, што је понекад она онако измучена и слаба била најјача карика у нашем породичном ланцу,што се за свој живот борила попут лавице и њене речи које не заборављам:" Знам да ће ме победити рак, али знаш шта? И он ће се са мном намучити!Не зна на кога је кренуо!"
И било је тако, до задње рунде си се бранила и часно изгубила вило моја најлепша.
За мене си ти победник!
Зато сам јој стално и говорила да је она моје Храбро срце, моја ратница.
Мој цео свет је била женица од 1.63см и звала се Зорица, а ја сам је звала мама.
Храбро срце
Тако је како је, назад не могу
све је против мене, али борбу наставићу
имам због кога, знам да ће их болети
до задњег даха мој ће пламен горети.
Волела бих да могу да останем са њима,
са моје виле две, моје срне немирне,
али није до мене, неко јачи пита се
остала је година, можда и мање..
Осећам га, у стопу ме прати,
шапатом прети, од доктора скрива.
Тешко је срцу да се с тугом помири,
док ми живот сиву боју добија.
И често се питам, који је мој грех?
Кога је то моје биће ранило?
Коме сам скривила нешто тако велико,
да је Бог зло у нашу кућу пустио.
Нисмо им могли пружити више,
знам да су имале жеља и много тога хтеле,
али знам да сам све од себе дала,
да буду добри људи, да буду поштене жене.
Срце уплаши нови одлазак болници,
оном замку тужних,
замку палих бораца,
али могу ја ово, нећу му дати на себе,
видеће ко пред њега корача.
И можда му се чиним малом женицом,
лаким пленом, лаганом борбом,
није ни свестан колико се вара,
знам да ће да победи, али ће се намучити са мном.
Да моја деца сутра знају,
да се мајка борила као лавица
и да су јој када је највише болело,
у мислима била њена дечица.
Жао ми је што своје дане проводе кроз хладне ходнике,
док њихове другарице уживају у младости,
а када им кажем да сам им терет,
оне ме демантују са толико радости.
Знајте девојчице моје,
у задњем часу мислићу на вас,
када сиђу анђели са белих облака,
умрећу срећна што била сам вам мајка.
