О песми:
написала сам је за Руску Царицу Александру Фјодоровну Романов, која је, заједно са остатком своје породице (царем Николајем, кћеркама Маријом, Олгом, Анастасијом,Татјаном и сином Алексејем) свирепо убијена 1918 године. Ако и постоји савршена жена, мислим да је то била она у сваком погледу.
Романови заузимају посебно место у мом срцу, што као прави пример породице, скромности, љубави, хуманости и доброте, што као владари, што као православци и чувари своје вере.
Ти си својим плавим очима видела лепше и даље него што ћемо ми икада моћи, мирно спавај Русијо,чувају те твоји анђели чувари - Романови.
Русија
У глувој ноћи чујем кораке,
то моје сећање о теби снива.
Па је немирно, па ми се отима
узалуд га будим, мучно завија.
Болно те тражи, болно се брани,
вапи за оним је својим звало,
за оним царством чаробних вила,
за плавим очима, за добрим људима.
Остани, напољу чека хладна зима,
моје те руке забораву краду,
дуга је ноћ у мојим очима.
