О песми:
препелице су преслатка створења која припадају породици фазана. Подсећају ме колико је важна породица,мајчинство, посвећеност, пожртвованост, љубав према ближњима и просто м
и је незамислив „Бамби“ без госпође препелице и њене дечице која се брзином светлости крећу кроз шуму и притом изгледају као возић. Госпођа препелица је прва и дочекала Бамбија и пожелела му добродошлицу у шуму и појављује се кроз све делове цртаног филма са својом децом као Бамбијев пријатељ и саборац.
Али ствари су далеко озбиљније и страшније..
По извештајима орнитолога, број препелица све више опада из године у годину због употреба хемикалија у пољопривреди, нестанка станишта која су погодна за гнежђење и највише због прекомерног и неконтролисаног лова. Препелица је, притом, птица која се већину свог живота крије по шуми а не лети и више преживљава него што живи.
Мужјак препелице, након што женка направи гнездо и излегне јаја, одлази да тражи друге женке а њу и њихове још неизлегле птиће оставља потпуно саме на милост и немилост ловцима и суровим шумским предаторима!
Што значи да су препелице самохране мајке и брину о својој деци и штите их како знају и умеју. И зато ме душа боли кад само помислим шта се деси са малим препелићима ако ловци убију мајку...
У „Бамбију“, постоји много страшних сцена лова, поред сцене убиства Бамбијеве маме, језиво ми је и убиство уплашеног фазана који успаничен полети ка небу и коју секунду касније пада мртав устрељен, а преплашене животињице се крију по пољу испод усева и дрхтећи надају да ће ловци отићи.
Чувајте и волите свако створење на планети, као виша врста смо створени да бранимо и волимо животиње а не да им будемо џелати.
Препелица
Препелица прича својој деци,
како је велик овај свет бели,
како је питка вода што жубори,
како су брзи планински извори.
Препелица деци показује,
како се славуј по целој шуми чује,
како се сунце прелама кроз крошње
и лепим пастирицама украшава ношње.
“А шта су то ловци?”- један препелић упита.
Забринуто својег птића препелица погледа.
Где је чуо? Ко ли му је рекао?
Није ваљда људе са пропланка гледао?
„Ловци су...“- тихо она рече,
„Мој највећи страх свако јутро, свако вече.
То су људи зли, са оружјем које убија,
чуваће вас мама децо моја најмилија.
Они се појаве са кишом метака,
поробе много гуски и патака,
и бесним псима срца нам уплаше,
па бежимо да се спасимо, где се ко снађе.
Тако смо тата и ја бежали,
испод једног жбуна брзо смо се сакрили,
тата је био храбар и није се дао страшити,
да би мене спасио свој је живот угасио.
Зато се чувајте страшних ловаца,
не идите тамо где чујете њихова гласа,
прелепа је наша мала шумица,
довољна за срећу мојих препелића.
И нека вам буде за наук довека,
немојте никада дирати слабијега,
волите сваки цвет, сваког лептира,
сви смо ми створења Божија.“
