пис песме:
тамо где сам се родила, тамо где сам одрасла,тамо где сам имала најлепше детињство, тамо где живе најлепше успомене,тамо где расту најслађе вишње на свету, тамо где је Дунав,тамо где су се моји доселили колонизацијом, тамо где је моја улица на крају села, тамо где ми се поглед сетно губи у равници, тамо где је загрљај мога тате, тамо где је гроб моје мајке..то је Војводина.
А ово је мој начин да јој се захвалим.
П.С.Не замери на фикцији којом сам ти украсила дар, ипак сам ја филмофил и то седма уметност сама из мене говори на свим светским језицима.
Војводина
У твој смо загрљај уморни пали,
од живота сломљени, згажени од зла,
твојим смо хлебом децу прехранили,
сиротане своје, без игде ичега.
Топло си нас дочекала без иједног питања,
прихватила странце у сузама,
који су уплашени, који више немају где,
осим у твоје крошње мирисне.
Дала си нам почетак нови,
дала си наду за живот бољи,
дала си шансу за нове успомене,
плодна поља, вишње румене.
У дугим ноћима стрпљиво си слушала,
колико је лепа једна земља малена,
земља камена, мора и храбрости
и колико је тешко да се душманима опрости.
Волим те целим бићем, Војводино моја мила,
најмилије моје си једном давно спасила,
од свих нас велико ти хвала,
очи су обојене твојим равницама.
