О песми:
написала сам је на дан мамине сахране,ово је последња строфа те песме и најтеже "збогом" које сам изговорила у животу.
Мртво море
То што си мени била ти,
само небо зна, знамо ти и ја.
Заболи сваки нови дан,
кад само помислим да се нећеш вратити.
И тако иду године,
једна на другу слажу се,
а ја за тобом тугујем,
док тужна светом путујем.
И боли све, баш свака радост и свака благост,
што се без тебе догоди,
а ја к’о сироче мало за тобом лутам
и дане у сузама проводим.
Сузе у очима су мртво море,
на њему плови твоја лађа,
мирне таласе шаље ти срце моје
и најсјајнију звезду да те води кроз безнађа.
