О песми:
најгоре је када себе изгубиш да би другог у срце задржао, то више није твој осмех, то више нису твоје речи, као да си крпена лутка а неко други вуче сваки твој корак.
И пошто више немаш ниједну другу опцију (јер си сваку истрошио до црте кроз године), остаје ти само да бежиш и да се не окренеш више никада.
Да бежиш себи у загрљај, себи да се вратиш, себи ког си давно напустио..и да тамо останеш и оздравиш.
Бег
Одбацујем те као ружан сан,
више нећу живота да се бојим
прекидам свако сећање на тебе
потребна сам себи и жељама својим.
Све сам боје на тебе потрошила,
црно је платно где ме створи Бог,
али ниси знао да сам од тебе јача
и да нећу пасти од твог метка отровног.
Све ти праштам и настављам даље,
све ти праштам и бежим од злог,
ниси вредан ни најмањег трзаја,
ни вреле сузе мог срца питомог.
